Pandemija korona virusa napravila je pometnju \u0161irom sveta, broj zara\u017eenih i preminulih raste iz dana u dan, tako da svima nama danas nije lako. Zato je veoma va\u017eno da \u010dinimo sve \u0161to je u na\u0161oj mo\u0107i da o\u010duvamo zdravlje bar od onih bolesti za koje znamo.<\/span><\/p>\n Biti zdrav ima razli\u010dito zna\u010denje<\/span><\/i> za razli\u010dite ljude. Za laike to naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di ne biti bolestan, dok zdravstveni radnici pod zdravljem podrazumevaju odsustvo medicinski definisanih bolesti i nesposobnosti. Standardi o tome \u0161ta se mo\u017ee smatrati zdravim variraju i menjaju se, a ljudi naj\u010de\u0161\u0107e procenjuju zdravlje subjektivno. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao \u201cstanje potpunog fizi\u010dkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti\u201d.<\/span><\/p>\n U <\/span>u\u017eem smislu zdravlje podrazumeva<\/span><\/i>:\u00a0<\/span><\/p>\n Faktori koji uti\u010du na zdravlje su mnogobrojni i raznovrsni, a u osnovi se mogu podeliti na: endogene (faktore nasle\u0111a) i egzogene (socio-ekonomski, sociokulturni, stil \u017eivota, fizi\u010dko-biolo\u0161ka sredina). Ogroman broj nau\u010dnih istra\u017eivanja jasno prikazuje da na\u0161i dnevni izbori uti\u010du na verovatno\u0107u \u017eivljenja dugim i zdravim \u017eivotom. Svaki dan ve\u0107ina nas donosi odluke koje imaju kao krajnju posledicu uticaj na \u017eivot i zdravlje.Za najve\u0107i broj nas, na\u0161e zdravlje prvenstveno zavisi od dva faktora: (1) od onoga \u0161to unosimo u na\u0161a tela, i (2) od onoga \u0161to \u010dinimo sa na\u0161im telima.<\/span><\/p>\n Svakodnevno mo\u017eemo da u na\u0161a tela unosimo \u0161tetne supstance koja \u0107e prouzrokovati preranu smrt ili umanjiti na\u0161 kvalitet \u017eivota uokviruje oba ova koncepta je \u201cna\u010din \u017eivota\u201d. Dobre vesti su da iako ne mo\u017eemo da promenimo na\u0161u genetiku, mo\u017eemo da promenimo na\u0161 na\u010din \u017eivota. Te promene na\u010dina \u017eivota mogu da spre\u010de ili da odlo\u017ee razvoj bolesti za koju smo geneti\u010dki predodre\u0111eni.<\/span><\/p>\n Redovna fizi\u010dka aktivnost i zdrava ishrana mogu da obezbede optimalno zdravlje pojedinca, \u010dime \u0107e se umnogome smanjiti mogu\u0107nosti za nastanak odre\u0111enih oboljenja poput raka, sr\u010danog udara, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, gojaznosti, funkcionalnih poreme\u0107aja i osteoporoze<\/a>.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Osteoporoza<\/b> je poreme\u0107aj gubitka ko\u0161tane mase, a tipi\u010dan je za \u017eene u menopauzi. Do bolesti dolazi kada <\/span>osteoklasti<\/span><\/a>\u00a0 razgra\u0111uju kost, a <\/span>osteoblasti<\/span><\/a> nisu u mogu\u0107nosti da, iz nekog razloga, obnove kost. Kosti gube svoju tvrdo\u0107u\u00a0 i postaju sun\u0111eraste.<\/span><\/p>\n Ko\u0161tana masa<\/span><\/i> se izgra\u0111uje u mladosti i dobu spolne zrelosti. Koli\u010dina ko\u0161tane mase ustaljuje se oko tridesete godine, a nakon \u010detrdesete se postupno gubi (do 1 % godi\u0161nje). Ko\u0161tana masa odre\u0111uje tvrdo\u0107u kostiju, koja zavisi od razli\u010ditih faktora, kao \u0161to su starost, pol i \u017eivotne navike, a grade je soli kalcijuma (najvi\u0161e kalcijum-hidroksiapatit).\u00a0<\/span><\/p>\n Kako bi se kalcijum apsorbovao iz creva poreban je <\/span>vitamin D<\/span><\/i>, a da bi se zadr\u017eao u kostima potreban je estrogen kod \u017eena i testosteron kod mu\u0161karaca. <\/span>Simptomi osteoporoze mogu da pro\u0111u neprime\u0107eno godinama<\/span><\/i>.\u00a0<\/span><\/p>\n Prvi znak osteoporoze<\/b> \u010desto bude prelom kosti i to na neku malu traumu. Ina\u010de se pacijenti \u017eale na bol u predelu ki\u010dme, naro\u010dito donjeg dela ki\u010dmenog stuba, gubitak na visini, a nekad ide sasvim asimptomatski sa nedefinisanim simptomima koji mogu biti prisutni i u drugim oboljenjima.<\/span><\/p>\n Faktori rizika su mnogobrojni, ali se mogu podeliti u dve grupe \u2013 na one na koje ne mo\u017eemo uticati-kao \u0161to su godine starosti,porodi\u010dna anamneza i pridru\u017eene bolesti i na one koje su posledica na\u0161ih lo\u0161ih navika.<\/span><\/p>\n \u017dene u menopauzi<\/span><\/i> su najrizi\u010dnije naro\u010dito ako je menopauza nastupila rano.\u00a0 Ako se pridru\u017ei i podatak da je majka imala osteoporozu jasno je da postoji\u00a0 velika \u0161ansa za osteoporozu.<\/span><\/p>\n Od bolesti koje uti\u010du na pojavu osteoporoze mogu se navesti bolesti \u0161titne \u017elezde i bolesti reproduktivnih organa \u017eena koje su tretirane hemoterapijom ili operacijom i dovele do preranog klimaksa. Tako\u0111e, hroni\u010dna zapaljenska oboljenja bubrega, stanje nepokretnosti posle \u0161loga ili nesre\u0107a i upotreba nekih lekova, pre svega kortikosteroida.<\/span><\/p>\n \u0160to se ti\u010de <\/span>faktora rizika na koje mo\u017eemo uticati <\/b>to su pre svega <\/span>pu\u0161enje<\/b>, <\/span>preterana upotreba alkohola<\/b>, <\/span>kafe, fizi\u010dka neaktivnost i gre\u0161ke u ishrani<\/b>.<\/span><\/p>\n Posle postavljene dijagnoze, pa \u010dak i bez toga, mo\u017eemo pove\u0107ati svoju fizi\u010dku aktivnost. Dovoljno je <\/span>pola sata brzog hoda<\/b> da aktiviramo mi\u0161i\u0107e. Naravno, tu su i <\/span>preporu\u010dene ve\u017ebe za ja\u010danje muskulature<\/b>. Mora se\u00a0 prestati sa konzumiranjem cigareta, alkohola i\u00a0 pove\u0107ati unos svega onoga \u0161to gradi kost. Jednim delom \u0107emo to uraditi <\/span>ishranom bogatom kalcijumom<\/b>, kao \u0161to je mleko i mle\u010dni proizvodi, zeleno povr\u0107e, zatim ishranom bogatom D3 vitaminom -plava morska riba, ora\u0161asti plodovi i suvo vo\u0107e.<\/span><\/p>\n Pored toga, <\/span>da bismo spre\u010dili razgradnju kostiju uze\u0107emo suplemente<\/b> i osigurati dovoljan unos gradivnih materija za na\u0161e kosti. Pre svega kalcijum, D3 vitamin, K2 vitamin\u00a0 i magnezijum.<\/span><\/p>\n Upravo je takav sastav <\/span>Bone up MD preparata<\/i><\/b><\/a> koji sadr\u017ei 600 mg Ca citata, Mg citrat i Zn citrat u dnevno potrebnoj dozi, vitamin K2-MK-7 i vitamin D3.<\/span><\/p>\n Kalcijum<\/i><\/b> je bitan za izgradnju jakih kostiju. Manjak kalcijuma definitivno vodi ka osteoporozi.\u00a0 Kalcijum igra vrlo va\u017enu ulogu u kontrakovanju mi\u0161i\u0107a. Nakon \u0161to akcioni potencijal za kontrakciju pristigne, joni kalcijuma ulaze u citoplazmu mi\u0161i\u0107ne \u0107elije i direktno omogu\u0107avaju da do\u0111e do preklapanja mi\u0161i\u0107nih vlakana. Bez kalcijuma u organizmu, ne bismo mogli da podignemo ni ka\u0161iku.<\/span><\/p>\n Kao\u00a0 kalcijum, <\/span>i <\/b>magnezijum<\/i><\/b> igra bitnu ulogu u kontrakciji mi\u0161i\u0107a. On ustvari omogu\u0107ava kalcijumu da u\u0111e u mi\u0161i\u0107ne \u0107elije prilikom kontrakcije i da iza\u0111e nakon nje. Ako nema dovoljno magnezijuma, ovaj proces se ne mo\u017ee glatko obaviti pa dolazi do gr\u010deva i slabosti u mi\u0161i\u0107ima.\u00a0 Magnezijum aktivira enzime koji u telu omogu\u0107avaju razgradnju glukozei njeno kori\u0161\u0107enje za energiju. Dakle, bez njega, proces proizvodnje energije ne bi mogao ni da po\u010dne. Stoga su oni koji imaju deficit magnezijuma u telu stalno umorni i pospani, magnezijum ima ulogu u dobrom pam\u0107enju<\/span>.<\/b><\/p>\n Istra\u017eivanje Mayo klinike iz SAD-a na 150 osoba u dobi od 10-65 godina sa nespecifi\u010dnim bolovima u kostima i mi\u0161i\u0107ima pokazalo je da je 93% osoba imalo manjak <\/span>vitamina D3<\/b>. Jedno istra\u017eivanje je pokazalo da \u0161to je ve\u0107a koli\u010dina vitamina D3 u organizmu<\/a>, to je ve\u0107a gusto\u0107a kostiju.\u00a0<\/span><\/p>\n Znamo da <\/span>vitamin D3<\/i><\/b> reguli\u0161e metabolizam kalcijuma u organizmu, me\u0111utim ustanovljene su i brojne druge funkcije. Pokazalo se da maligne stanice dojke, plu\u0107a, ko\u017ee (melanom), kolona, prostate i kosti imaju receptore za D3 vitamin. Za ove vrste tumora studijama je dokazano je da u laboratorijskim kulturama spre\u010davaju rast stanica raka. Veliki broj studija je tako\u0111e, dokazao preventivnu ulogu vitamina D3 u spre\u010davanju raznih tipova raka. Dokazano je da vitamin D poma\u017ee ja\u010danju na\u0161eg imunolo\u0161kog sistema i borbi protiv infekcija. Makrofagi se aktiviraju putem vitamina D3 psorijaze, multipla skleroza,kardiovaskularne bolesti i dijabet.<\/span><\/p>\n Nedostatak vitamina D je globalni zdravstveni problem<\/a>. Utvr\u0111eno je da 52% Europljana pati od nedostatka vitamina D3, a u nekim severnijim zemljama Evrope se ta brojka penje i do preko 75% stanovni\u0161tva.<\/span><\/p>\n Cink<\/i><\/b> na\u0161e telo koristi za proizvodnju odbrambenih \u0107elija i ja\u010danje imunolo\u0161ke funkcije organizma. Cink je mineral koji je posebno va\u017ean za rast, seksualni razvoj i reprodukciju, a nedostatak cinka mo\u017ee dovesti do raznih fizi\u010dkih tegoba.Kada vam nedostaje cink, telo ne mo\u017ee da proizvodi nove, zdrave \u0107elije. To dovodi do mnogih simptoma kao \u0161to su:smanjen imunitet, umor (malaksalost), neobja\u0161njivo mr\u0161avljenje, usporeno zaceljivanje rana,problemi sa pa\u017enjom, oslabljeno \u010dulo mirisa i ukusa, gubitak apetita, problemi sa ko\u017eom (bubljice, \u010direvi, ne\u010dista ko\u017ea),hormonalni problemi.<\/span><\/p>\n I zbog svega re\u010denog do sada,\u00a0 <\/span>Bone up MD<\/span><\/a> je preparat koji treba uzimati, ne samo za prevenciju i\/ili le\u010denje osteoporoze, ve\u0107\u00a0 je to preparat kojim treba svaka \u017eena u menopauzi da zapo\u010dne dan.Time \u0107e obezbediti optimalni unos Ca, Mg, Zn i D3 vitamina \u0161to \u0107e povoljno uticati na njeno optimalno zdravlje!<\/span><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u00a0\u201eMoji strahovi se uglavnom ti\u010du bolesti za koje ne […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":10514,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-10487","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10487","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10487"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10487\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":33552,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10487\/revisions\/33552"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10514"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10487"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10487"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10487"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\u0160ta je zdravlje?<\/span><\/h2>\n
![\"image1\"](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/image1-300x200.jpeg\" "\\"zdravlje\\"")
<\/p>\n\n
Koji faktori uti\u010du na zdravlje?<\/span><\/h2>\n
Simptomi osteoporoze<\/span><\/h2>\n
Le\u010denje osteoporoze<\/span><\/h2>\n
![\"image2\"](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2020\/05\/image2-300x200.jpeg\" "\\"osteoporoza\\"")
<\/p>\nBONE UP MD<\/b><\/h2>\n
1 kesica dnevno rastvorena\u00a0 u \u010da\u0161i vode, sa ukusom pomorand\u017ee<\/b><\/h3>\n
\n