Vitamin D je prvi put prepoznat kao va\u017ean faktor za zdravlje po\u010detkom 20. veka, kada su lekari otkrili da je njegov nedostatak uzrok rahitisa, tada veoma rasprostranjene bolesti kod dece \u2013 rahitisa. U poslednjih desetak godina o njemu se sve vi\u0161e govori kao o jednom od najva\u017enijih vitamina za organizam. Istra\u017eivanja su pokazala da ovaj “vitamin sunca” igra mnogo va\u017eniju ulogu u na\u0161em telu nego \u0161to se ranije mislilo,<\/strong> ne samo za kosti, ve\u0107 i za imunitet, raspolo\u017eenje, pa \u010dak i hormonski balans.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div> Ali uprkos tome \u0161to na\u0161e telo mo\u017ee da ga proizvede samo, ogromnom broju ljudi \u0161irom sveta i dalje nedostaje vitamin D.<\/strong> To je posebno izra\u017eeno u zimskim mesecima, kod ljudi koji provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru, ili kod onih koji zbog zdravstvenih stanja slabije apsorbuju nutrijente.<\/p>\n Vitamin D nije jedan jedini molekul, ve\u0107 \u010ditava grupa jedinjenja rastvorljivih u mastima, koja u organizmu imaju va\u017enu ulogu u regulaciji ravnote\u017ee kalcijuma, magnezijuma i fosfata. Kod ljudi su najzna\u010dajniji oblici ove grupe vitamin D3 (poznat kao holekalciferol) i vitamin D2 (ergokalciferol).<\/p>\n<\/div> Da bi do\u0161lo do sinteze, potrebno je da neza\u0161ti\u0107ena ko\u017ea bude izlo\u017eena direktnom suncu<\/strong>, i to u vreme kada je UVB zra\u010denje dovoljno jako (otprilike izme\u0111u 10 i 16 \u010dasova, leti). Me\u0111utim, mnogi faktori smanjuju ovu sposobnost:<\/p>\n Zbog toga je nedostatak D3 danas sve \u010de\u0161\u0107i<\/strong>, \u010dak i u zemljama sa mnogo sun\u010danih dana godi\u0161nje.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div> Vitamin D3, je oblik vitamina D koji na\u0161e telo prirodno sinteti\u0161e u ko\u017ei kada je izlo\u017eena sun\u010devom UVB zra\u010denju. Za razliku od ve\u0107ine vitamina koje unosimo isklju\u010divo hranom, vitamin D3 je jedinstven po tome \u0161to ga telo mo\u017ee proizvoditi samo, ali pod specifi\u010dnim uslovima.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div> Iako se s razlogom savetuje za\u0161tita od sunca zbog rizika od melanoma, va\u017eno je ne zaboraviti da telo bez UVB zraka ne mo\u017ee da stvori vitamin D. Krema sa za\u0161titnim faktorom 30 smanjuje sintezu D3 u ko\u017ei i do 95%.<\/p>\n To ne zna\u010di da treba da se satima pe\u010demo na suncu, re\u0161enje je umereno i pametno izlaganje sun\u010devoj svetlosti,<\/strong> bez kreme, 10\u201320 minuta dnevno (u zavisnosti od tipa ko\u017ee i doba godine), nakon \u010dega je preporu\u010dljivo za\u0161tititi ko\u017eu.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div> Osim sinteze u ko\u017ei, D3 se mo\u017ee uneti putem:<\/p>\n I vitamin D2 i D3 na gotovo identi\u010dan na\u010din pove\u0107avaju apsorpciju kalcijuma i doprinose zdravlju kostiju. Me\u0111utim, razlikuju se po poreklu, stabilnosti i efikasnosti u telu.<\/p>\n Vitamin D2 (ergokalciferol)<\/strong> poti\u010de iz izvora koji nisu \u017eivotinjskog porekla, naj\u010de\u0161\u0107e iz gljiva koje su bile izlo\u017eene UV svetlu. Koristi se i danas, posebno u suplementima namenjenim veganima.<\/p>\n Vitamin D3 (holekalciferol)<\/strong> je oblik koji telo samo stvara u ko\u017ei kada je izlo\u017eena sun\u010devoj svetlosti. Tako\u0111e se nalazi u namirnicama \u017eivotinjskog porekla, u ribljem ulju, \u017eumancetu, masnoj ribi i jetri.<\/p>\n Iako oba oblika mogu da zadovolje potrebe organizma, istra\u017eivanja pokazuju da je D3 efikasniji i dugotrajniji<\/strong>.<\/a> Telo ga bolje apsorbuje, du\u017ee zadr\u017eava u cirkulaciji i pouzdanije podi\u017ee nivo vitamina D u krvi. Zbog toga se D3 naj\u010de\u0161\u0107e koristi u suplementima i terapijama za nadoknadu deficita.<\/p>\n<\/div><\/div><\/div> D2 nije neefikasan, ali u pore\u0111enju sa D3 jednostavno deluje slabije. Ako nemate posebne razloge (kao \u0161to je striktna veganska ishrana), ve\u0107ina stru\u010dnjaka \u0107e preporu\u010diti D3 kao bolji izbor.<\/strong><\/p>\n<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div> Preporu\u010deni dnevni unos vitamina D varira u zavisnosti od organizacije<\/strong>. Na primer, ameri\u010dko Endokrinolo\u0161ko dru\u0161tvo preporu\u010duje i do 2000 IU dnevno za odrasle, dok Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) kao gornju granicu navodi 800 IU za istu populaciju.<\/p>\n Ipak, ve\u0107ina stru\u010dnjaka se sla\u017ee oko slede\u0107eg op\u0161teg okvira<\/strong>, koji va\u017ei za zdravu populaciju:<\/p>\n<\/div> *IU (International Units) je me\u0111unarodna jedinica za vitamin D. 1 \u00b5g (mikrogram) = 40 IU<\/em><\/p>\n<\/div> Zato se danas ne govori samo o preporu\u010denom unosu, ve\u0107 i o optimalnom nivou vitamina D u krvi<\/strong>, koji se meri kao 25(OH)D (25-hidroksivitamin D)<\/strong> u nanomolima po litru (nmol\/L) ili nanogramima po mililitru (ng\/mL).<\/p>\n<\/div> Test koji pokazuje status vitamina D zove se 25(OH)D test<\/strong>, i radi se iz venske krvi. Idealan je za proveru da li postoji manjak, ali i za pra\u0107enje efekta suplementacije.![](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/optimum-d3-2000-iu-forte.jpg\")
<\/a><\/span><\/div>Optimum D3 2000 IU FORTE<\/h4>\n<\/div>
![](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/optimum-d3-4000.jpg\")
<\/a><\/span><\/div>Optimum D3 4000 IU MEGA<\/h4>\n<\/div>
\n
Vitamin D3 (holekalciferol)<\/h2><\/div>
Izvori vitamina D3<\/h4><\/div>
\n
Razlika izme\u0111u D2 i D3<\/h4><\/div>
Koliko vitamina D nam je zaista potrebno?<\/h2><\/div>
\n\n
\n \nGrupa<\/th>\n Preporu\u010deni dnevni unos<\/th>\n<\/tr>\n<\/thead>\n \n Dojen\u010dad (0\u201312 meseci)<\/td>\n 400 IU (10 \u00b5g)<\/td>\n<\/tr>\n \n Deca (1\u201318 godina)<\/td>\n 600 IU (15 \u00b5g)<\/td>\n<\/tr>\n \n Odrasli (19\u201370 godina)<\/td>\n 600\u2013800 IU (15\u201320 \u00b5g)<\/td>\n<\/tr>\n \n Stariji (70+ godina)<\/td>\n 800\u20132000 IU (20\u201350 \u00b5g)<\/td>\n<\/tr>\n \n Trudnice i dojilje<\/td>\n 800\u20132000 IU (20\u201350 \u00b5g)<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n ![\"preporuceni](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/preporuceni-unos-vitamina-d.jpg\" "\\"preporuceni-unos-vitamina-d\\"")
<\/span><\/div><\/div><\/div>Kada i kako se meri vitamin D?<\/h4><\/div>
\nPo\u017eeljno ga je raditi u kasnoj zimi ili rano prole\u0107e, kada su zalihe vitamina D u telu najni\u017ee.<\/p>\n<\/div>
![\"izvori](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/vitamin-d-izvori.jpg\" "\\"vitamin-d-izvori\\"")
<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div>![\"osteoporoza\"](\"https:\/\/aleksandarmn.com\/blog\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/osteoporoza-nedostatak-vitamina-d.jpg\" "\\"osteoporoza")
<\/span><\/div>