Neplodnost i sterilitet – Uzroci, dijagnoza i lečenje

Dobijanje deteta se smatra normalnim, prirodnim i radosnim korakom u zajedničkom životu i za mnoge parove i jeste tako. Međutim, kada trudnoća izostane uprkos trudu, to može doneti frustraciju i obeshrabrenje. Statistike pokazuju da je neplodnost čest problem, koji pogađa više od 15% parova širom sveta, što znači da milioni parova dele ovu borbu.

Neplodnost je medicinski problem i potražiti pomoć stručnjaka je nije sramota, već hrabar korak ka rešenju. Važno je biti informisan i aktivno raditi na pronalaženju rešenja, jer to značajno povećava šanse za ostvarenje sna o roditeljstvu. Neplodnost je izazov, ali uz pravu podršku i lečenje, velika većina parova uspeva da prebrodi ovaj problem i dođe do željenog potomstva.

Neplodnost ili infertilitet je medicinsko stanje koje se definiše kao nemogućnost para da postigne trudnoću nakon godinu dana redovnih nezaštićenih seksualnih odnosa. Postoje dva osnovna tipa neplodnosti:

• Primarni infertilitet: Kada par nikada nije uspeo da postigne trudnoću. Ovo je često rezultat različitih zdravstvenih problema, genetskih faktora ili nepoznatih uzroka.
• Sekundarni infertilitet: Kada je par uspeo da zatrudni barem jednom, ali sada nije u mogućnosti da ponovo postigne trudnoću. Ovaj tip neplodnosti može biti povezan sa promenama u zdravstvenom stanju ili novim zdravstvenim problemima koji su se razvili tokom vremena.

Iako se termini sterilitet i infertilitet često koriste naizmenično, postoji suptilna, ali važna razlika između njih:

• Sterilitet: Ovaj termin se odnosi na apsolutnu nemogućnost začeća ili donošenja trudnoće do kraja. To znači da ne postoji šansa za prirodno začeće, i to stanje je obično trajno. Sterilitet može biti uzrokovan raznim faktorima, uključujući genetske anomalije, ozbiljne povrede reproduktivnih organa ili potpuni nedostatak reproduktivnih ćelija.
• Infertilitet: Infertilitet se odnosi na smanjenu sposobnost začeća ili održavanja trudnoće, ali uz pravilno lečenje ili medicinsku intervenciju, trudnoća je još uvek moguća. Infertilitet može biti privremen i često se može lečiti ili ublažiti kroz medicinske tretmane kao što su hormonalne terapije, operacije ili asistirane reproduktivne tehnologije kao što je in vitro fertilizacija (IVF).

Nemogućnost da do trudnoće dođe nije samo ženski problem. Statistika pokazuje da je neplodnost gotovo podjednako zastupljena kod žena i muškaraca. Važno je da partneri budu svesni da je ovo zajednički problem, da u nalaženju uzroka i rešenja moraju učestvovati zajedno.

Statistike pokazuju sledeće:

• Oko 30-40% slučajeva neplodnosti je povezano sa muškim faktorima.
• Oko 30-40% slučajeva je povezano sa ženskim faktorima.
• Oko 10-20% slučajeva uzrok je nepoznat.

Zbog toga je važno da oba partnera učestvuju u procesu dijagnostikovanja i lečenja.

Ako pokušavate da zatrudnite već godinu dana bez uspeha, vreme je da se obratite lekaru. Za žene starije od 35 godina, preporučuje se poseta specijalisti već nakon šest meseci pokušavanja. Rana dijagnoza može značajno povećati šanse za uspešno lečenje. Mnogi stručnjaci preporučuju da se oba partnera istovremeno pregledaju kako bi se utvrdio uzrok i odredio najbolji plan lečenja.

Neplodnost kod žena može biti izazvana brojnim faktorima, od kojih su neki vezani za reproduktivne organe, dok drugi uključuju hormonalne ili genetske probleme.

Ovulacija je ključni proces za plodnost, a problemi sa ovulacijom su jedan od najčešćih uzroka ženske neplodnosti. Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je glavni uzročnik ovih problema, a karakteriše ga neredovna ili izostala ovulacija zbog hormonske neravnoteže. Pored PCOS-a, disfunkcija štitne žlezde (hipotireoza ili hipertireoza) takođe može uticati na ovulaciju. Prolaktinom, benigni tumor hipofize, može povećati nivo prolaktina i ometati ovulaciju.

Jajovodi su neophodni za transport jajne ćelije od jajnika do materice. Blokirani ili oštećeni jajovodi mogu sprečiti ovaj proces, a to može biti posledica upalnih bolesti karlice (PID), endometrioze, prethodnih hirurških intervencija, ili genitalne tuberkuloze. Upalne bolesti često izazivaju infekcije kao što su hlamidija ili gonoreja, koje mogu dovesti do oštećenja jajovoda.

Endometrioza je stanje u kojem tkivo slično endometrijumu raste izvan materice. Ovo tkivo može izazvati upale, bol i stvaranje ožiljaka, što može ometati funkciju jajnika, jajovoda i materice. Endometrioza može značajno smanjiti šanse za prirodno začeće i često zahteva medicinsku intervenciju.

Problemi sa matericom uključuju strukturne abnormalnosti kao što su miomi (benigni tumori materice), polipi, ožiljci na materici (Ashermanov sindrom), ili urođene anomalije materice (npr. pregrada u materici). Ove abnormalnosti mogu otežati implantaciju embriona ili izazvati ponovljene pobačaje.

Hormonska neravnoteža može ozbiljno uticati na plodnost. Poremećaji kao što su hiperprolaktinemija (povišen nivo prolaktina), poremećaji rada štitne žlezde, ili disfunkcija hipotalamusa i hipofize mogu uticati na menstrualni ciklus i ovulaciju. Hormonski testovi su često prvi korak u dijagnostikovanju ovih problema.

Plodnost žene prirodno opada sa godinama, posebno nakon 35. godine života. Sa starenjem se smanjuje broj i kvalitet jajnih ćelija, što otežava začeće i povećava rizik od genetskih abnormalnosti. Žene starije od 40 godina imaju značajno smanjene šanse za trudnoću, čak i uz tehnologije asistirane reprodukcije.

Činioci životnog stila kao što su prekomerna telesna težina ili premala telesna težina, stres, pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, i izloženost toksinima iz okoline (npr. pesticidima ili teškim metalima) mogu negativno uticati na plodnost. Izmena načina života često može značajno poboljšati šanse za začeće.

Određene genetičke mutacije i hromozomske abnormalnosti mogu izazvati neplodnost kod žena. Genetsko testiranje može pomoći u identifikaciji ovih problema i usmeravanju lečenja. Na primer, Turnerov sindrom, stanje u kojem žena ima samo jedan X hromozom, može dovesti do neplodnosti. Ovakvi poremećaji su retkost, ali se dešavaju.

Autoimuni poremećaji, gde telo napada sopstvena tkiva, mogu uticati na reproduktivne organe i funkciju. Lupus, reumatoidni artritis, i autoimuni tiroiditis su neki od poremećaja koji mogu ometati plodnost.

Muški faktor doprinosi neplodnosti u oko 30-40% slučajeva. Neki od glavnih uzroka su:

Nizak broj spermatozoida, loša pokretljivost ili abnormalna morfologija spermatozoida su ključni faktori. Ovi problemi mogu biti rezultat različitih faktora uključujući genetske anomalije, infekcije, ili izloženost toksičnim supstancama.

Problemi sa hormonima kao što su niski nivoi testosterona mogu uticati na proizvodnju sperme. Hormonske terapije mogu pomoći u rešavanju ovih problema.

Retrogradna ejakulacija, gde sperma ulazi u bešiku umesto da izlazi kroz penis, može biti uzrokovana dijabetesom, povredom ili operacijom prostate.

Varikokela je stanje proširenih vena u testisima koje se javlja kod jednog od šest muškaraca. Varikokela je obično bezopasna, ali može biti povezana sa problemima neplodnosti doprinoseći smanjenju proizvodnje sperme i smanjenom kvalitetu sperme.

Pušenje, alkohol, stres, i loša ishrana mogu značajno uticati na plodnost. Promene u životnom stilu, kao što su prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola, mogu poboljšati plodnost.

Reproduktivni organi muškaraca su posebno osetljivi na spoljne faktore kao što su toplota, hemikalije i toksini, te zračenje zbog direktnog uticaja ovih faktora na spermatogenezu. Izloženost visokim temperaturama može smanjiti broj i pokretljivost spermatozoida, hemikalije i toksini mogu izazvati oštećenja DNK sperme, a zračenje može trajno oštetiti reproduktivne ćelije.

Pored fizioloških, i kod žena i kod muškaraca prepreku začeći mogu predstavljati i psihološki faktori kao što su napetost, stres, opterećenost željom za trudnoćom i drugi.

Ponekad, uprkos detaljnim pregledima i testovima, uzrok neplodnosti ostaje nepoznat. Ovo se naziva neobjasnjena neplodnost ili idiopatski infertilitet. Oko 10-20% parova suočava se sa ovom vrstom neplodnosti. Iako može biti frustrirajuće, parovi često imaju šanse za uspešno začeće kroz različite metode lečenja, kao što su IVF (in vitro fertilizacija) ili IUI (intrauterina inseminacija).

Ono što je ohrabrujuće za parove koji ne znaju uzrok svoje infertilnosti jeste statistika koja govori o tome da ovi parovi skoro u 50% slučajeva uspevaju da se ostvare u ulozi roditelja bez ikakve medicinske intervencije.

Dijagnoza neplodnosti je ključan korak ka razumevanju i prevazilaženju prepreka na putu ka roditeljstvu. Proces obuhvata niz testova i pregleda koji pomažu lekarima da identifikuju potencijalne probleme koji mogu ometati začeće:

• Detaljna medicinska istorija: Oba partnera trebaju pružiti detaljne informacije o svojoj medicinskoj istoriji, seksualnom životu i načinu života. Lekar će postavljati pitanja o prošlim bolestima, operacijama, i izloženosti potencijalno štetnim supstancama.
• Fizički pregledi: Lekar će obaviti fizički pregled kako bi otkrio moguće znakove problema. Kod muškaraca, ovo uključuje pregled genitalija kako bi se identifikovali problemi poput varikocele.
• Analiza semena kod muškaraca: Ovaj test procenjuje broj, oblik i pokretljivost spermatozoida. Analiza semena je ključna za dijagnozu mnogih problema sa plodnošću kod muškaraca.
• Hormonski testovi kod žena: Ovi testovi mere nivoe hormona koji utiču na ovulaciju i menstruaciju. Hormonski testovi mogu otkriti probleme kao što su poremećaji štitne žlezde ili hiperprolaktinemija.
• Ultrazvuk: Ultrazvučni i drugi i drugi radiološki pregledi pomažu u proceni stanja reproduktivnih organa žene. Ultrazvuk može otkriti probleme sa jajnicima, jajovodima i matericom.
• Laparoskopija ili histeroskopija: Ove procedure omogućavaju direktan pregled unutrašnjosti abdomena ili materice kako bi se identifikovale moguće abnormalnosti, kao što su endometrioza ili fibroidi. Laparoskopija se izvodi kroz male rezove u abdomenu, dok se histeroskopija izvodi kroz cerviks kako bi se pregledala unutrašnjost materice.
• Testovi na infekcije: Infekcije, kao što su hlamidija i gonoreja, mogu izazvati neplodnost. Testiranje i lečenje ovih infekcija može pomoći u poboljšanju plodnosti.
• Genetski testovi: Ponekad, genetski faktori mogu doprineti neplodnosti. Genetski testovi mogu pomoći u identifikaciji naslednih poremećaja koji mogu uticati na plodnost.

Neplodnost je kompleksan poremećaj koji zahteva individualizovan i multidispristup. Izbor terapije zavisi od različitih faktora, uključujući godine, uzrok neplodnosti i trajanje problema. Lečenje može uključivati medikamentnu terapiju, operativne zahvate i sofisticirane medicinske tehnologije.

Zdrave životne navike igraju ključnu ulogu u poboljšanju plodnosti. Preporučuje se prestanak pušenja, smanjenje unosa alkohola, izbegavanje droge, održavanje zdrave telesne težine i smanjenje stresa. Redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana bogata antioksidansima mogu poboljšati kvalitet sperme i jajnih ćelija.

Suplementi za poboljšanje plodnosti mogu igrati važnu ulogu u podršci reproduktivnom zdravlju. Često korišćeni suplementi uključuju folnu kiselinu, koja podržava zdrav razvoj jajnih ćelija i embriona, cink koji je ključan za proizvodnju sperme i hormonalnu ravnotežu, te koenzim Q10 koji poboljšava kvalitet jajnih ćelija i sperme. Ovi suplementi mogu povećati šanse za začeće kada se koriste kao deo šireg plana za poboljšanje plodnosti.

Lekovi za lečenje neplodnosti stimulišu ili regulišu ovulaciju. Najčešći lekovi uključuju:

• Klomifen citrat (Klomid): Stimuliše hipofizu da luči više hormona FSH i LH, podstičući ovulaciju.
• Gonadotropini: Hormoni koji direktno stimulišu jajnike da proizvode više jajnih ćelija (Menopur, Gonal-F). Ovitrelle i Pregnyl se koriste za sazrevanje i oslobađanje jajnih ćelija.
• Metformin: Koristi se kod žena sa PCOS za poboljšanje insulinske rezistencije i regulaciju ovulacije.
• Letrozol: Podstiče ovulaciju, često se koristi kada Klomifen nije efikasan.
• Bromokriptin: Koristi se kod poremećaja ciklusa uzrokovanih prekomernim lučenjem prolaktina.

Ako postoje fizičke prepreke plodnosti i začeći, određene operacije ih mogu rešiti:

• Laparoskopija i histeroskopija: Uklanjaju ili koriguju abnormalnosti reproduktivnog trakta, poput polipa, fibroida ili priraslica.
• Operacija jajovoda: Koristi se za uklanjanje priraslica ili proširenje jajovoda kod blokada, iako se ređe primenjuje zbog uspeha IVF.

Tehnologije asistirane reprodukcije (ART) predstavljaju napredne medicinske metode koje nude nove nade parovima suočenim sa različitim izazovima plodnosti, omogućavajući im da prebrode prepreke koje su nekada bile nepremostive. Ove tehnologije uključuju različite pristupe i broj tehnologija neprestano raste, a najčešče korišćene su:

• Vantelesna oplodnja (IVF): Oplodnja jajnih ćelija i spermatozoida u laboratoriji, sa vraćanjem embriona u matericu. Proces traje nekoliko nedelja i uključuje hormonsku terapiju i česte preglede.
• Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida (ICSI): Tehnika gde se jedan spermatozoid direktno ubrizgava u citoplazmu jajne ćelije, čime se omogućava oplodnja i stvaranje embriona. Ova metoda se koristi kod parova sa ozbiljnom muškom neplodnošću, idiopatskim sterilitetom, zamrznutim spermatozoidima, neuspešnim IVF pokušajima i drugim specifičnim slučajevima.
• Donacija jajnih ćelija ili sperme: Kod parova kod kojih ne uspeva začeće korišćenjem sopstvenih polnih ćelija, za veštačku oplodnju koriste se donirane jajne ćelije ili donirana sperma od odgovarajućih anonimnih donora. Proces uključuje korišćenje doniranih jajnih ćelija ili sperme za oplodnju, bilo putem IUI ili IVF postupka.

Psihološki aspekti mogu značajno uticati na sposobnost začeća. Stres, anksioznost i depresija mogu dovesti do hormonskih disbalansa koji utiču na ovulaciju kod žena i kvalitet sperme kod muškaraca. Hronični stres može povećati nivo kortizola, što može ometati proizvodnju reproduktivnih hormona kao što su estrogen i progesteron kod žena, te testosteron kod muškaraca. Pored toga, emocionalni stres može uticati na seksualnu funkciju, smanjujući libido i povećavajući učestalost problema kao što su erektilna disfunkcija i poremećaji ejakulacije. Sve ove promene mogu smanjiti šanse za prirodno začeće. Zato je važno razumeti kako psihološki aspekti mogu biti tretirani i kako mogu pomoći u procesu lečenja neplodnosti.

• Psihološko savetovanje i terapija: Psihološko savetovanje može igrati ključnu ulogu u podršci parovima koji se suočavaju sa neplodnošću. Savetovanje pomaže u smanjenju stresa, anksioznosti i depresije, koji su česti pratioci ovog problema. Kroz psihoterapiju, parovi mogu raditi na jačanju međusobne podrške i razumevanja, što je ključno za održavanje zdravog odnosa tokom ovog izazovnog perioda.
• Kratkoročne i dugoročne terapije: Kratkoročne terapije, poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), mogu biti veoma efikasne u smanjenju simptoma stresa i anksioznosti. KBT se fokusira na identifikaciju i promenu negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja koji mogu doprineti psihološkim problemima.
  S druge strane, dugoročne terapije, kao što su psihodinamske terapije, mogu pomoći u razumevanju dubljih emocionalnih i nesvesnih konflikata koji mogu doprineti problemima s plodnošću. Psihodinamska terapija omogućava pacijentima da istraže i obrade emocionalne rane i konflikte, što može dovesti do bolje emocionalne stabilnosti i spremnosti za suočavanje sa izazovima neplodnosti.

Neplodnost može biti veliki izazov, ali ne mora biti kraj vaših snova o roditeljstvu. Uz napredak u medicini i dostupnu psihološku podršku, mnogi parovi uspevaju da prebrode ove prepreke. Važno je da znate da niste sami i da postoji mnogo opcija koje vam mogu pomoći. Uz pravu pomoć i podršku, neplodnost se može prevazići, a vaš san o proširenju porodice se može ostvariti.

Put ka roditeljstvu može biti pun izazova i emocionalnih uspona i padova, ali je ključno da parovi shvate da nisu sami u toj borbi. Važno je da oba partnera aktivno učestvuju, pružajući jedno drugom ne samo podršku, već i razumevanje i snagu. Zajedničko suočavanje sa medicinskim pregledima i tretmanima, uz traženje stručne pomoći kada je potrebno, može ojačati njihov odnos. Uzajamna podrška i zajednički napori ne samo da povećavaju šanse za uspeh, već i jačaju vezu kroz svaki korak tog putovanja.

Izvori:

• Mitrovic, Milica & Opsenica Kostić, Jelena. (2023). Kada roda nece da sleti – psiholoski aspekti neplodnosti. 10.46630/pan.2023.
• Van der Westerlaken L, Helmerhorst F, Dieben S, Naaktgeboren N. Intracytoplasmic sperm injection as a treatment for unexplained total fertilization failure or low fertilization after conventional in vitro fertilization. Fertil Steril. 2005 Mar;83(3):612-7
• Zhuang S, Jing C, Yu L, Ji L, Liu W, Hu X. The relationship between polycystic ovary syndrome and infertility: a bibliometric analysis. Ann Transl Med. 2022 Mar;10(6):318. doi: 10.21037/atm-22-714. PMID: 35434010; PMCID: PMC9011246.
• https://www.webmd.com/infertility-and-reproduction/fertility-drugs